Evropska komisija usvojila je Delegiranu uredbu (EU) 2026/296, kojom se detaljno uređuje primena zabrane uništavanja neprodate odeće, modnih dodataka i obuće u okviru Uredbe o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR). Nova pravila predstavljaju još jedan korak ka razvoju cirkularne ekonomije i smanjenju tekstilnog otpada u Evropskoj uniji.
Prema procenama Evropske komisije, u Evropi se svake godine uništi između 4% i 9% neprodatih tekstilnih proizvoda, što generiše oko 5,6 miliona tona emisija CO₂. Cilj novih pravila je da se takva praksa svede na minimum, kroz podsticanje ponovne upotrebe, doniranja i reciklaže proizvoda.
Zabrana uništavanja neprodate odeće, modnih dodataka i obuće primenjivaće se od 19. jula 2026. godine na velika preduzeća, dok će srednja preduzeća ovu obavezu imati od 19. jula 2030. godine. Istovremeno, velika preduzeća već imaju obavezu da objavljuju informacije o količinama neprodatih proizvoda koji se odbacuju, dok će ista obaveza za srednja preduzeća važiti od 2030. godine.
Delegirana uredba po prvi put precizno definiše situacije u kojima je uništavanje neprodatih proizvoda ipak dozvoljeno. To uključuje slučajeve kada proizvod predstavlja rizik po zdravlje ili bezbednost, nije usklađen sa evropskim ili nacionalnim propisima, povređuje prava intelektualne svojine, ozbiljno je oštećen ili kontaminiran, nije moguće tehnički ili ekonomski opravdano popraviti ili zbog konstrukcionih nedostataka ne može da ispuni svoju namenu.
Jedna od važnih novina odnosi se na proizvode koji su pogodni za donaciju. U slučaju da nijedan od navedenih razloga za uništavanje ne postoji, kompanije su dužne da proizvod najpre ponude na donaciju najmanje trima organizacijama socijalne ekonomije u Evropskoj uniji ili da ponudu objave na svojoj internet stranici u trajanju od najmanje osam nedelja. Tek ukoliko donacija ne bude prihvaćena, proizvod može biti uništen u skladu sa propisanim pravilima.
Uredba dodatno naglašava da je uništavanje krajnja mera, kao i da se, kada je ono dozvoljeno, mora poštovati hijerarhija upravljanja otpadom, pri čemu se prednost daje reciklaži u odnosu na druge oblike oporavka i odlaganja otpada.
Kako bi nadležni organi mogli da provere opravdanost primene izuzetaka, kompanije će morati da čuvaju odgovarajuću dokumentaciju najmanje pet godina, uključujući izveštaje o ispitivanju, procene oštećenja, dokaze o pokušaju donacije ili drugu dokumentaciju kojom se potvrđuje da su ispunjeni uslovi za uništavanje proizvoda.
Za kompanije iz Srbije koje izvoze na tržište Evropske unije ova uredba ne uvodi neposredne zakonske obaveze, ali predstavlja važan pokazatelj pravca u kome se razvija evropsko tržište. Od dobavljača će se sve više očekivati odgovorno upravljanje zalihama, razvoj sistema za ponovnu upotrebu i doniranje proizvoda, kao i uspostavljanje internih procedura za evidentiranje i upravljanje neprodatim tekstilnim proizvodima. Ovakve prakse postaće važan element usklađenosti sa zahtevima evropskih kupaca i novim pravilima održivog poslovanja.
